Moto Expedition Croatia

Jutro u Splitu kava na balkonu  u kratkom rukavima  ..pakujem se i oko 10-ke krećem prema Samoboru kod Grbe.

Odmah u startu  kod Sinja mora sam se okrenit jer je bio nekakav odron prije Knina.Do Knina lipa i ugodna vožnjica mali odmor prije ulaska u hladnije krajeve.

Osim što su hladniji bili su i maglovitiji.Magla je bila toliko gusta da sam dosta krivina „vidio“ samo tako da pogledam u Garmina. Vidljivost nikakva a temperatura oko -2.

Nisam osiječao hladnoću do Karlovca onda odjednom ka da se spustilo još par stupnjeva uglavnom u Samobor stižem bez većih problem.Jedino što mije bilo neobično kad sam  ispružio ruke sa rukava je otpao komad LEDA !!!

Naveće smo se spustili do grada jer Ani je morala na Engleski sa kojeg nije ništa zapamtila a nas dvojica do Koleta i Bumbara  .

Kod Grbe večera domaće krvavice rakijica pivuša  i čakula

 posli smo zaspali  ka klade.

Jutro na Slavagori hladno ka u frižideru . Gledamo vanka i neznamo da li je pametno da idemo motorima … aj vidit ćemo

Grba se vrača u kuću i pokazuje mi zaleđenu vodu u Slavekovoj posudi ..odlučujemo minjamo Japaca za Japanca tj Suzukije za Toyotu.

Do Vukovara magla je bila gusta da si je moga nožem rizat temperature ispod nule .

Zovem svoje Veterane i kažu mi da su krenuli to jutro sa -9 i da su se ukočili.

Na putu jedno piče

i  jedno piš….

Podvožnjak u Vinkovcima prema Vukovaru oslikan sa 12 redarstvenika koji su položili svoje živote za Hrvatsku

U Vukovar ulazimo po mraku i gustoj magli tako da jedva pogađam cestu do MK Vukovar..

U klubu stara poznata ekipa,Čaruga ,Pop, Ica , Vuki ,Mihael i normalno predsjednik Tomas …

Standardno Slavonsko gostoprimstvo i sjećanje na neke druge dane prije 20 godina a Grba i Čaruga su našli su neke zajedničke točke iz 91. i tako su se začakulali.

Nakon Vukovara pozvani smo u Jarminu kod Stiva na imanje gdje je bilo oko 350 uzvanika uglavnom pripadnici Grbinih  Specijalaca .

Umorni od cjelodnevnih akcija zaspali smo uz topli kamin ka klade na salašu u Jarmini.

Ujutro krećemo prema Ovčari da zapalimo sviću za sve poginule prije 20 godina.

Na groblju i Ovčari tisuće ljudi i svi u svojim mislima na stravične prizore prije 20 godina.

Napuštamo Vukovar i odlazimo potražiti Krešu u Vinkovce.U njegovom klubu MK Vinkovci koji je i najstariji klub u Hrvatskoj nastao još daleke 1926. godine dočekani smo ka kraljevi.

Prerađena Suza ... u ratnoj varijanti

..kažu da je samo Suza u Vinkovcima je motor

Bilo je i Dalmatinskih prerada Made by Gojun 

Tamburaši i dobra spiza pripremili su nas za maglovit  povratak.

Povratak u Samobor kroz gustu maglu čak i snjeg oko Zagreba prošao je bez problema. Za pravo čudo u Samoboru nije bilo nimalo sniga što me obradovalo jer sutra me čeka put do Splita .

Odlazimo na večeru u poznatu gradsku pizzeriu i uz špagete dobijamo kruh..neobičan spoj ali kruh je bio fenomenalan tako da smo smazali  i jedno i drugo.

Kod Grbe još smo popili piće i u krevet.

Budim se oko 8 i gledan vanka ..a šta da Van kažem cenat leda na ogradi isprid kuće.Bit će veselo .. ali treba krenit za Split.

Grba kaže ostani još dan dva sigurno će bit toplije ...hahahaha koja baza . 

Suza pali iz prve ka da je jedva čekala da me odvede u toplije .

U 10 krećem  u jednu novu avanturu ... vožnja po zaleđenoj cesti .Ledeno je ali moram reč da oprema na motoru i na meni odrađuje vrhunski za ono za šta je namjenjena.

I Slavek se pita kaj si ti normalan pa smrznit ćeš se  

Negdje prije Karlovca stajem nakrcat gorivo i onda još jedno lipo iznenađenje ..počinje snježiti.E ovo mi je stvarno najmanje tribalo. Srića svega 5 minuta pada i onda opet samo niska temperatura je problem na putu.Motor se počeo pothlađivati tako da sam brzinu smanjivao na 80 da bi dobio radnu temperaturu.

Kroz tunele vozim laganini da se ugrijem i na izlasku iz Velike Kapele ...sunce ...ljudi moji nisam mu se tako radovao neznam kad.Je da je trajalo samo 5 minuta ali je bilo kao da sam dobio na lotu.

Vozim dalje i pred Brinjem vidim da mi je ugodno toplo nije mi ništa jasno oko mene magla i inje a meni toplo ????  Nakon par kilometara na semaforu kaže da je samooo 0 stupnjeva .... nakon -6 ovo je bilo super.

Kod Macole sunce i odma stajem da se ugrijem .

Zovem Kiku i dogovor je da se nađemo u Posedarju gdje je bilo vručih +10.

Temperatura na idućem semaforu je +3,2 i vožnja na 150 je sasvim normalna nema leda nema hladnoće ...čudan je taj naš organizam.

Reka sam u sebi od ledenog pakla do sunčanog raja u 2 sata .

Za manje od po ure stižem u Posedarje i sa Kikom čakulamo o svemu a najzanimljivija tema je temperatura koja me pratila tijekom puta.

Dalje prema Splitu je bilo ka po šinama za uru ipo sam bio doma .

Trodnevna ,sigurno nezaboravna,avantura po hladnoći magli i snigu je nešto novo za mene .Nikad nisam toliko dugo vozio po ovakvom ledu.

Više puta bio sam u Vukovaru ali nikad nije bilo ovako hladno, ali kad je bilo najgore  u sebi sam rekao ... oni su to zaslužili i njima je bilo hladno te 91.

Zahvaljujem se svima koji su nam pomogli na ovom putu ,pa čak i onima na benzinskoj koii  bi uzdignutim palcem dali podršku dok bi me gledali kroz staklo iz toplog kafića kad bi kretao dalje.

Poseban pozdrav svim članovima  MK Vukovar i MK Vinkovci  ...i vidimo se

P.S.

Još bi se zahvalio Marku iz firme MIREO  koja nam je ustupila nove karte DON"T PANIC CROATIA  koju smo ugradili u iPhone i moram opet ponovit karte su savršenstvo a Pervan sa svojim piz..nam je uljepšavao put.