Moto Expedition Croatia

Nakon dugih dogovora i planiranja napokon je doša i taj petak da krenemo na Turopoljsku feštu. U četvrtak još smo razmišljali kako krenuti autom ili vlakom bilo je čak nekih izjava motorom ali to sa današnjega gledišta izgleda jako smiješno. Četvrtak naveče počinje snig u Splitu al ništa strašno odlazim na spavanje i s Draženom je dogovor da me pokupi u 7 ipo isprid kuće i na vlak. Buđenje u petak ujutro je za nas Dalmatince šok.... sniga ima 30 centi i nema šanse da sa litnjim gumama izađem iz kuće.

Dražen zove i kaže ..“nemogu se probit do splita u Solinu je kolaps i zapeo sam u snigu“...

Stavljam ruksak na leđa i laganini prema kolodvoru. Dražena nema jer nevoze ni taxisti ni busevi .Po dogovoru ja krečem u 8 ipo a on če se probat u 2 ure probit do kolodvora i popodnevnim vlakom za Zagreb. Zbog velikog kašnjenja otpada dogovor da Kike presjedne u naš vlak u Kninu i on odlazi busom prema Zagrebu ... ja i dalje čekam na kolodvoru da osposobe prugu kojoj se skretnica zaledila.

Nakon ure kašnjenja obavijest da če polazak kasniti još baren uru .Javljam Draženu da možda ima vrimena ako krene taxijem ali neuspjeva ni iz drugog pokušaja. Odgoda od još jedne ure daje Draženu šansu za još jedan pokušaj dolaska na kolodvor .... ovaj put je uspio i 1. Dalmatinska je uspila u punom sastavu krenuti na MEC-ovanje u Turopolje, doduše malo razdvojeni jer Kike je krenija busom iz Zadra ali Dalmacija se nije predala ni u ovim katastrofalnim uvjetima .

U vlaku veselo jer u kupeu su s nama kamijonđije koji su zapeli u Splitu. Iako vrime prolazi uz čakulu nikako da dođemo do Zagreba.Sa kašnjenjemod 5 sati ipak stižemo.

Grba i Kike, več vidno veseli, sačekali su nas na stanici i idemo u Samobor. U Samoboru kod Bumbara na koju čašicu za zagrijavanje i posli sa Betmenom na Slavagoru jer Grbina Toyota to nemože izvuć.

Večerica Kikin koncert za dušu pa na spavanje iza ponoči. Joža kuka da ne zaglavimo predugo da budemo orni za sutra.

Kaže Grba ..valjalo bi poči leći.... al uz muziku 

Subota jutro oblačimo se i pješačimo 15-tak minuta do auta koje je ostalo ispod Slavagore .

Još jedna kava u Samoboru i krečemo u Veliku Goricu kod Jože.

Na putu uveseljava nas obrad pisme o snježnim nepogodama.

Kod Jože stižemo bez velikih trauma jer Grbica je odličan vozač po snigu a i oprema na Toyotici je adekvatna. Kod Jože nas je dočekao i dosad „nepoznati“ član MEC-a Đuka ili ti ga Sledge. Čim smo stigli Joža je diga okretaje na maximum pa smo ga zamolili da pređe na 33 jer nismo mogli pratiti njegov tempo.

Kava malo toplih sendviča kolačići

i idemo ložit vatrivu za gradele .

Uz vatricu dotakli smo se svakakvih tema 

a dio MEC-ovaca je ima koncert u toplom.

Neke je i ljubav grijala :)))

Fešta je takorekuć počela kad smo se dobro najeli, a onda kreče melem za uši. Kike uzima gitaru i ne odvaja se od nje do ujutro. Kike je kralj večeri ....

Grba je bio preumoran tako da je uzeo malu pauzu i odmorija je uru vrimena.

Cilo veće pivalo se od Dalmatinskih do Zagorskih. Malo su se domaćini bunili da previše svira Dalmatinske ,

al sa svakim novim taktom prestaje priča i kuća se ori od pisme i  koliko sam vidio Joža zna sve textove bez problema .... Joža svaka Ti čast vidi se da radiš u Dalmatinskom restoranu.

Oko ponoči ostali smo Kike i ja sami jer  Zagorce je umor zel, al tad dolazi Mario nakon odrađene smjene u restoranu i idemo ispočetka.

Ulivam mu vino i kad sam htio ulit vodu ..kaže „nemoj vodu moram vas stić u piču... „ :)) Oko 3 ure vrime je da se Kike odmori jer svirat 10 sati je stvarno umjetnost. Idemo na spavanje al nemoš od Draženovog i Grbinog  hrkanja. Najbitnije je nekoga ne ugazit na podu.

Zaspa sam ka klada i za sekund je došlo jutro. Normalno Dražen prvi več kuva kavu Joža se diže na prvi šušanj i nije se ni diga več sprema gulaš od jelena i vepriča .... likarija nakon burne noći.

... a ostalo  je nešto i od sinoć 

Premotavanje sinočnjih dogodovština i vrime je za pakovanje i na vlak i bus. Sledge ka pravi domačin uzima prevoz u svoje ruke i pokazuje nam da se može sa dobrim gumama vozit i preko 20 na sat.

Kiku ostavljamo na autobusnom kolodvoru a mi krečemo vlakom prema jugu.

U Split stižemo sa kašnjenjem oko 2 al sve je prošlo bez većih problema. Pošto je naše glavno prevozno sredstvo motor ovo je neka nova dimenzija MEC-ovanja ali mislim da je bila više nego uspješna .... neka drugačija avantura.

Organizacija kod Jože je bila besprijekorna ništa nam nije falilo toliko se potrudio da je bilo i puno više nego smo se nadali.

U čakuli sa ostalima svi su prezadovoljni i možemo reč da nam je 3. Zasjedanje MEC-a u potpunosti uspjelo. Iako su nas vremenske nepogode pokušale zaustaviti nismo se dali.

Svi koji su vagali ili nisu uspjeli doč na MEC-ovanje šteta što nisu stigli jer  propustili su još jednu posebnu i jedinstvenu feštu kakvu samo može organizirati ekipa koja uživa i živi za ovakve stvari.

Pozdrav svima iz zaleđenog Splita i vidimo se u nekim toplijim vrimenima ....

Komentare možete ostavljati na MEC FORUMU